Vim Venders: svetski umetnik filmskog izraza 

Vim Venders nije samo filmski režiser. On je i fotograf, umetnik, ljubitelj muzike i još mnogo toga. Rođen je 14. avgusta 1945. u Diseldorfu. Saznajte u našoj foto-galeriji više o glavnim delima višestruko talentovanog čoveka koji slavi 75. rođendan.

Trevis (Hari Din Stenton) u teksaškoj pustinji, na putovanju – nigde: Prizor se urezao u pamćenje ljubitelja filma. „Pariz, Teksas“ je nemački film čija se radnja odvija u Sjedinjenim Američkim Državama. Priča je ispričana magičnim scenama. Snimljen je 1984. i odmah svrstan u filmska čuda. Dobio je u Kanu „Zlatnu palmu“.

Pored Harija Dina Stentona u filmu „Pariz, Teksas“ je Nastasja Kinski glumila Džejn (na fotografiji scena iz filma). To je bila njena životna uloga. Za Vima Vendersa je ovaj film označio početak svetske karijere, jer su ga od tada svrstavali u najvažnije filmske režisere sveta. Nije svaki njegov film bio takav pogodak, ali on je uvek pronalazio sebe na drugačiji način.

Venders je bio veliki obožavalac američkog filma i SAD-a. On je 1977. otišao u zemlju svojih snova da bi tamo snimao filmove. Ali, to ga nije usrećilo. Sistem holivudskih studija je ograničio njegovu slobodu – a Venders je bio umetnik, ne filmadžija koji radi po nalogu. Ipak, njegov film iz tog perioda „Hamet“ (1982) o američkom piscu Dašijelu Hametu, spada u njegova najzanimljivija ostvarenja.

Iste 1982. godine snimio je još jedan odličan film – „Stanje stvari“. Ovde je Venders (levo) na snimanju tog filma, a desno je njegov glumac Sem Fuler. U filmu je Venders prikazao naličje filmskog biznisa, patnju koju kreativci trpe pod diktatom novca. Za Vendersa je film bio ravan ličnom oslobađanju i olakšao mu je put ka najuspešnijim godinama.

„Stanje stvari“ dobija Zlatnog lava u Veneciji, a potom sledi i Zlatna palma u Kanu za „Pariz, Teksas“. 1987. je usledio kultni film „Nebo nad Berlinom“. To filmsko ostvarenje u kojem su značajne uloge ostvarili Oto Zander i Bruno Ganc, danas se smatra jednim od njegovih najznačajnijih filmova.

Venders je snimao filmove i pre svog međunarodnog uspeha. U Zapadnoj Nemačkoj je snimao niskobudžetne crno-bele filmove. Tako je 1974. snimio film iz žanra takozvanog „drumskog filma“ (Road movie) pod nazivom „Alisa u gradovima“ sa Jelom Rotlender u glavnoj ulozi. Ustvari, taj film ga je preporučio kao izuzetan talenat.

Pogrešan pokret“ (1975) takođe spada u Vendersove rane radove i u još jedan film koji je nastao u saradnji sa njegovim prijateljem, Peterom Handkeom, koji će kasnije dobiti Nobelovu nagradu za književnost. Budući pisac (Ridiger Fogler), putuje Zapadnom Nemačkom i upoznaje ljude – ovde je sa Terezom koju glumi Hana Šigula.

1976. je nastao jedan od najlepših Vendersovih filmova – „U toku vremena“. Venders je ovim filmom postao jedan od najznačajnijih predstavnika „novog nemačkog filma“. Crno-beli film iz žanra „drumskog filma“ je doneo sasvim poseban ton u nemačke bioskope: malanholičan, sanjalački, sa muškim karakterima kakvih do tada u nemačkoj kinematografiji nije bilo.

Film snimljen 1977., „Američki prijatelj“ ukazao je na to gde je režiser Venders nameravao da ode – u Ameriku. Glavne uloge su odigrali Bruno Ganc i američka filmska zvezda iz filma „Goli u sedlu“ Denis Hoper. Radnja se vrti oko prevarantskih poslova u prodaji umetnina i oko prijateljstva glavnih junaka koji sanjaju o životu daleko od zavičaja.

„Sve što je sledilo posle „Američkog prijatelja“ ispisano je krupnim slovima u istoriji filma. Venders je snimao u Americi, u podeljenom Berlinu i stvorio je remek-dela koja su ga proslavila. Posle toga je dugo tražio drukčije forme filmskog pripovedanja i neispričane priče. Vratio se na svetsku filmsku binu 1999. sa muzičkim dokumentarcem „Buena Vista Social Club“.

Njegovi igrani filmovi nemaju umetnički intenzitet ranijih godina. Ali, Venders je veliki i kada izabere dokumentarni način pripovedanja. Kao i za film o kubanskim muzičarima, njegov fil o legendarnoj plesnoj grupi koreografkinje Pine Bauš nominovan je za Oskara. To je prvi Vendersov film koji je snimljen novom 3D tehnikom.

Dokumentarni film “So zemlje” (2014) čiji je glavni protagonista brazilski fotograf Sebastiao Salgado naišao je takođe na dobar prijem publike i kritičara. Venders se i sam bavi fotografijom i ima niz međunarodnih izložbi. Ovim filmom on pokazuje da zaista voli sve umetnosti.

Poslednji po redu Vendersov dokumentarac je snimljen 2018: „Papa Francisko – čovek od reči“. Njegovi igrani filmovi „Every Thing Will Be Fine“ (2015) i „Bezgranično (2017) su ostali donekle neprimećeni u kinematografskoj svakodnevici. Svetskom majstoru filmske režije Vimu Vendersu to ne bi trebalo da zasmeta kada se 14. avgusta, na 75. rođendan, osvrne na svoje ukupno delo.