Remark aktuelan i danas: „Na Zapadu ništa novo“

Remarkova knjiga je portret generacije koja je napustila školu, euforično otišla na front i na kraju stradala u ubilačkoj ratnoj mašini. Prvi svetski rat – početkom 20. veka mnogi muškarci zaista su čeznuli za njim.

Bilo je to vreme velikih previranja i neizvesnosti. Tehnički napredak je odredio tempo: fabrike, automobili, nova naučna otkrića. U patrijarhalnom društvu se pojavljuju pukotine, žene protestuju protiv nametnutih uloga i glasno zahtevaju veća prava.

Starom je došao kraj, novo je došlo velikom brzinom, posebno pogodivši svet muškaraca. Rat bi, kako su se nadali, mogao da bude „sila čišćenja“ koja će zaustaviti promene. Radovali su se izbijanju rata u leto 1914. i čvrsto verovali da će do Božića ponovo biti kod kuće. Ali, stvari su krenule drugim putem.

„Naučili smo da je uglačano dugme važnije od četiri toma Šopenhauera. Prvo začuđeni, zatim ogorčeni i na kraju ravnodušni, shvatili smo da nije važan duh, već [...] stroga disciplina.“

Svakodnevica u rovovima

Krvoproliće u rovovima, noći pod kišom granata i dosada između dva juriša: sve to na svojoj koži doživljava mladi regrut, Remarkov pripovedač u prvom licu. Senzibilni učenik postaje tupo polubiće.

„Jedan razvodnik (…) vuče za sobom smrskano koleno. Drugi ide ka mestu za previjanje držeći sopstvena creva u rukama. (…) Surovost se može podneti, ukoliko joj se potčiniš, ali ubija ako o njoj razmišljaš.“

Svetski uspeh

Remark je veoma drastično opisao ratna dešavanja, iako je lično na frontu bio veoma kratko. Kao đak je mobilisan 1916. godine, ali je vrlo brzo ranjen i prebačen u ratnu bolnicu. Tamo je slušao priče s fronta teško ranjenih vojnika, pravio beleške i od toga je kasnije nastao njegov svetski poznati roman. Ali, kako bi popularizovao svoj roman, Remark je tvrdio da je sve to sam doživeo.

Roman „Na Zapadu ništa novo“ pojavio se u knjižarama 1929. godine – i preko noći postao jedan od najvećih uspeha nemačke literature. Kritičari širom sveta hvalili su delo kao „pacifističku optužnicu protiv rata“. Ubrzo je i ekranizovan u Holivudu, a nedavno još jednom, veoma uspešno i u Nemačkoj.

Spaljen i zabranjen

Roman je međutim smetao desničarima u Nemačkoj. Smatrali su da je bacio u blato uspomenu na nemačke vojnike. Nakon što su 1933. nacisti preuzeli vlast, Remarkove knjige javno su spaljene i zabranjene. Njihov autor je pre toga emigrirao u Švajcarsku.

Sve do smrti, Remark je uživao imidž pacifiste. Tek mnogo godina kasnije priznao je da je oduvek bio apolitičan.

Erih Marija Remark je rođen 22. juna 1898. u Osnabriku. Roditelji su bili doseljenici iz Francuske. U Švajcarsku je emigrirao 1933. Nacisti su zabranili njegova dela, a njegovi spisi bačeni u vatru. Od 1939. živeo je u SAD, a nakon rata naizmenično u SAD i Švajcarskoj. Umro je u Lokarnu 1970. godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.