Prvi svetski rat i umetnost

Čak i pre nego što je izbio Prvi svetski rat, umetnici su se njime bavili: na slici „Vojnici“ Emila Nolde iz 1913. godine, rat već visi u vazduhu. Za pojedince, takav sukob znači propast sveta, a drugi rat zamišljaju kao silu koja pročišćava i nadaju se da će se iz njega izroditi nova epoha.

Slika „Die Schrecken des Krieges“ (Strahote rata) nemačkog slikara Ludviga Mejdnera deluje gotovo proročki. U seriji "Apokalyptischen Landschaften“ ili „Pejzaži Apokalipse“ ovaj umetnik je još 1911. naslikao propali svet gde su ljudi ostavljeni na cedilu.

Sa izbijanjem neprijateljstava, boja se polako gubi iz slika Maksa Bekmana. Njegovo delo „Kriegserklärung“ (Objava rata) iz 1914. deluje kao da nije zaista naslikano, već samo nažvrljano. Bekman pribegava novom jeziku, koga karakterišu jednostavnost i snaga.

I Paul Kle odbacuje stari jezik boja. U 1915, nastaje njegova slika „Ansicht der schwer bedrohten Stadt Pinz“ (Pogled na teško ugroženi grad Pinc). Ovaj umetnik je 1916. oslobođen borbi na frontu, i prekomandovan u jedan hangar u Minhenu. Svaki slobodni minut koristi za slikanje na papiru i kartonu.

Francuski slikar Raul Difi je slikom „Kraj Velikog rata“ u 1915, pokazao kako su on i većina njegovih zemljaka zamišljali prestanak sukoba - uz pobedu Francuske, u kojoj galski petao gazi nemačkog orla.

Belorus Osip Cadkine bio je bolničar francuske vojske na Zapadnom frontu. Tamo je doživeo užas rovovskog rata, bojnih otrova, artiljerske vatre. Krajem 1916. godine i sam je bio otrovan. Preživeo je rat i prikazao svoje traume nizom crteža.

Nemački vajar Vilhelm Lembruk je 1915 godine stvorio skulpturu nagog muškarca, veću od prirodne veličine. On je to delo nazvao "Der Gestürzte" (Svrgnuti). Ova skulptura predstravlja nezaštićenost ljudi pred nasilničkom moći rata.

U 1914, Rus Kasimir Maljevič stvarao je patriotsko-folklorna dela. Međutim, tokom 1915. njegov opus se drastično menja. Maljevič je položio temelje „suprematimizma“. Na ovoj fotografiji vidi se i i slika koja definiše taj pokret - „Crni kvadrat“. Pravac koji je osnovao Maljevič duboko zadire u umetnost posle kraja rata