Opet iste greške u Africi

Među ekonomistima i stručnjacima za Afriku danas je opštepoznata stvar da su Strukturno prilagođeni programi (SAP) u osamdesetim i devedesetim godinama, sa masovnim socijalnim rezovima, doprineli devastaciji u Africi. Od toga se tzv. zemlje-primaoci da danas nisu oporavile.

Više od četvrt veka kasnije i nakon mnogih neostvarenih nada, sada je ponovo reč o budžetskoj disciplini, prilagođavanju strukturama i suzbijanju inflacije. I opet su tu Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. „Compact with Africa“ (CwA) umesto SAP – tako se danas zove investicioni program. A njegovi tvorci trebalo bi da se zapitaju zašto Afričko udruženje nemačke privrede već sada CwA vidi kao neuspeo projekat. „Cilj je promašen“, tvrde.

Diskreditovana klasična razvojna pomoć

Da ne bi bilo nesporazuma: uključivanje privatnih investitora u razvojne programe za Afriku je nešto što bi trebalo pozdraviti, jer je klasična državna razvojna pomoć previše diskreditovana. I kao što je to bio slučaj sa katastrofalnim SAP-ovima, tako se i danas prave iste greške: isuviše uzak fokus na makroekonomske okvire, zanemaruje ciljeve UN za održivost. Isto kao i ciljeve koje predviđa „Agenda 2063“ Afričke unije. Direktne investicije su dobre (samo ako) uzimaju u obzir zdravstvo, obrazovanje i civilno društvo – jer oni su na kraju krajeva odlučujući za zdravu investicionu klimu i obezbeđivanje održivih (!) radnih mesta. To je, smatra se, opšte poznato.

Što je još gore, postoji konkretna opasnost da će afrički partneri kroz nove CwA-kredite potonuti u još veću dužničku krizu. Tunis je za privredno orijentisane reforme dobio 165 miliona evra – od toga najveći deo po smanjenim kamatnim stopama. Zapadnoafričke zemlje, poput Gane i Obale Slonovače, dobile su za izgradnju obnovljivih izvora energija po 100 miliona evra, od toga više od dve trećine na kredit. Već sada je afrički dug na rekordnom nivou – za šta su doduše manje odgovorni Nemci, a više kineska politika čekova.

I izbor CwA-zemalja je sumnjiv: podstiču se bolje stojeće afričke zemlje, dok zemlje sa slabom infrastrukturom ili zemlje u krizi i dalje propadaju. Unutrašnjost kontinenta, tamo gde je siromaštvo najveće, u velikoj meri ostaje odsečena. Istovremeno, jednako se pristupa zemljama veoma različitog razvojnog nivoa – kao što su Tunis, Ruanda ili Etiopija. Poželjna bi bila veća diferencijacija, kako bi se uzele o obzir lokalne privredne strukture.

Više štete nego koristi

Zaključak glasi: poput prethodnika, nesrećnih SAP-ova, i mere koje obuhvata CwA će na kraju verovatno napraviti više štete nego koristi. Pritom neće pomoći ni specijalni fond za nemačke kompanije srednje veličine čije se formiranje sada užurbano najavljuje. Jer te kompanije već decenijama jednostavno ne žele da ulažu u Africi i to neće činiti ni u doglednoj budućnosti.

Sada su na potezu afričke elite. Jer, bez obzira na to da li se radi o SAP ili CwA, razvoj kontinenta trebalo bi da pokrenu pre svega afrički državnici. Ne sa Merkelovom i Makronom, već oni, sa njihovim sopstvenim stanovništvom. Ali i to je zapravo opšte poznata stvar.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android