O „tlačiteljima“ Grčke umesto o reformama

„Ovim proglašavam da je sprečavanje privatizacije preduzeća za proizvodnju električne energije DEI centralna politički zadatak Sirize", grmio je ministar za energetiku Panos Skurletis tokom proteklog vikenda sa govornice u Atini, na kongresu vladajuće stranke u Grčkoj. Pri tome je vlada premijera Aleksisa Ciprasa u maju 2016. objavila imena državnih firmi koje se nalaze na spisku za privatizaciju. Važnu poziciju na toj listi imalo je upravo preduzeće DEI. Proces privatizacije je tokom ove godine trebalo da u državne kase Grčke donese 2,5 milijarde evra.

Od toga ipak neće biti ništa, pogotovo kada upravo ministar za energetiku javno poziva na borbu protiv privatizacije. Skurletisova borba protiv zvanične politike vlade donela mu je i mesto u Centralnom komitetu Sirize. Što se ove stranke tiče, moguć je i obrnuti politički pravac. Navodno radikalno levičarski orijentisani premijer Cipras je na stranačkom kongresu praktično promovisao novu državnu doktrinu – ostanak u evrozoni po svaku cenu. Čak ni ova totalna metamorfoza njegovog stava nije sprečila delegate da ga sa 95 odsto glasova ponovo izaberu za stranačkog lidera.

„Slučaj Skurletis" i okretanje Ciprasa vrednostima koje znače ostanak u evrozoni su karakteristike oprečne politike populista koji vladaju u Atini. Vlada zvanično stoji iza sporazuma s međunarodnim kreditorima u okviru trećeg paketa pomoći Grčkoj, ali nezvanično koristi svaku priliku za opstrukciju mera predviđenih tim sporazumom. Ovaj ples po žici narodu se prodaje kao borba protiv „tlačitelja" nacije. I u drugim evropskim državama važi isto: na unutrašnjoj sceni se koriste oštriji tonovi nego na međunarodnoj. Međutim, u slučaju Grčke je ta razlika tolika da se može govoriti o infantilnoj političkoj kulturi.

Nažalost, to u Grčkoj ne važi samo za navodno radikalnu Sirizu, koja je od glasnog krila opozicije preko noći postala vladajuća stranka države u bankrotu, nego i za ostale stranke. U leto 2015. su konzervativna Nova demokratija i socijaldemokratski PASOK u parlamentu podržali treći paket pomoći za Grčku. Međutim, nakon toga obe ove stranke se žestoko bore protiv svih reformi koje Siriza pokušava da sprovede u skladu s dogovorom koji je tada postignut s međunarodnim kreditorima. Javna debata se guši u moru međusobnih optužbi, prebacivanja i laži. Nesposobnost stranaka da postignu i najmanji konsenzus otežava preko potrebno ozdravljenje ove zemlje. Delovi društva okreću leđa politici, nije mali broj građana koji u međuvremenu podržavaju ultradesničarske stranke.

Prelomni trenutak u kojem se nalazi grčko društvo zahteva postojanje stranaka koje su svesne svoje političke odgovornosti, stranaka saglasnih da su reforme neophodne i koje političku borbu vode oko toga koje su najbolje ideje za njihovo sprovođenje. Siriza je formalno proglasila kraj politike iz prošlosti i najavila spremnost za reforme. Ipak, u praksi i dalje čini sve poznate grehe grčkog političkog establišmenta. Siriza je već odgovorna za to što su birači tokom 2015. tri puta izlazili na birališta i donosili potpuno suprotstavljene odluke. Kladim se da će ova stranka ubrzo ponovo pozvati na izbore, onda kada na kraju godine kreditori ne budu dali jasna garancije o otpisu dela dugova. A obrazloženje za taj potez će ponovo imati herojski prizvuk: „Moramo opet pružiti otpor tlačiteljima nacije!"