Nemačka: porotnici zabranjeno da nosi maramu

Rasprava o nošenju marama u nemačkim školama nije od juče. Pa ipak, ta tema ponovo je uzburkala strasti. Činilo se da je to pitanje razjašnjeno 2015. godine, kada je Ustavni sud Nemačke presudio da je paušalna zabrana nošenja marame za učiteljice, nastavnice i profesorke nespojiva s verskim slobodama, koje su zagarantovane ustavom.

Devet godina kasnije, najviši nemački sud ponovo mora da se bavi tom večitom političkom i društvenom temom: Jedna „sutkinja-volonterka“, u stručnom žargonu porotnica (Schöffin), koja nosi maramu, podnela je tužbu. Izabrana je na tu funkciju 2023. godine, ali joj je, prema odluci Višeg suda u Hamu u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, zabranjeno da obavlja tu dužnost.

U sudnici je marama za porotnice zabranjena. Obrazloženje: porotnica ne sme da nosi verske simbole tokom suđenja, jer time krši državno načelo neutralnosti. Istovremeno, sud ju je izričito oslobodio optužbe za nedolično ponašanje. Ali, Viši sud u Hamu je bio u dilemi. Spomenuo je „sukob ustavno zaštićenog verskog izražavanja s državnim načelima neutralnosti prilikom obavljanja dužnosti porotnice“.

Odbijena porotnica je tokom saslušanja tvrdila da nošenje marame ne znači izražavanje verskog stava ili svetonazora, već da je nošenje marame za nju verska dužnost. Porotnica, koja nosi maramu bi, kako je rekla, odražavala raznolikost društva i pluralizam, a to bi, smatra, povećalo stepen prihvatanja sudskih presuda.

Podrška od Društva za slobode

Tako to vidi i pravnica Sara Linkoln iz nezavisnog Društva za slobode (GFF). U izjavi za DW ona kaže: „Govorimo o porotnicima koji bi trebalo da predstavljaju kompletno društvo. Oni ne nose odore i prepoznatljivi su kao privatne osobe koje ne podležu državnim zahtevima neutralnosti.“

Isključivanje određenih grupa bi, prema mišljenju GFF, moglo da naruši poverenje u pravosuđe, smatra Linkoln. „Žene koje nose marame, takođe su deo nemačkog društva.“ Ne može se, kaže, zaključiti da neka osoba nije sposobna da sudi nepristrasno i pravedno samo zato što nosi verska obeležja, poput jevrejske kipe ili marame koju nose muslimanke.

Katolici su retko prepoznatljivi po izgledu

Na nekom strogo pobožnom katoliku njegova vera obično ne može da se vidi po načinu oblačenja. „To znači da se propisi o neutralnosti uglavnom odnose na muslimanske žene i njihovu maramu“, kaže Linkoln iz Društva za slobode, koje se finansira od donacija i članarina svojih više od 4.000 članova.

Ta granica bi bila pređena kada bi porotnica nosila burku. Kod tog odevnog predmeta sve osim očiju je pokriveno. „Jer, komunicira se i preko lica, preko izraza lica“, kaže Sara Linkoln. Ona zato smatra da je potpuno pokrivanje lica porotnice nespojivo s obavljanjem te dužnosti.

Ako postoje sumnje u ustavnu lojalnost

„Postoji opravdan interes da osobe koje sude drugima, dele osnovne principe naše demokratije i temeljnih prava“, naglašava pravnica Linkoln. Ako zbog javnih izjava postoje sumnje u ustavnu lojalnost porotnika, oni mogu da budu isključeni sa suđenja. „Tako, na primer, desničarski ekstremisti ili islamisti mogu da budu sprečeni da svoje stavove unesu u presude“, kaže Sara Linkoln.

Muslimanka koja je sada podigla tužbu pred Ustavnim sudom je, prema mišljenju ekspertkinje Društva za slobode, posebno pogodna za tu dužnost. Ona je, između ostalog, školovana i obrazovana nastavnica, a drži i predavanja o verski motivisanom ekstremizmu, antisemitizmu i rasizmu.

Svoj posao je radila samo kratko vreme, jer je, nakon rođenja dece, pa sve do 2006, bila na roditeljskom odsustvu. Iste godine, njena pokrajina Severna Rajna-Vestfalija uvela je zabranu verskih obeležja u javnim školama, od čega su izuzeti prikazi hrišćanskih i zapadnih obrazovnih i kulturnih vrednosti ili tradicija.

Muslimanskoj učiteljici je povratak u učionicu bio onemogućen zbog marame. Bez obzira na to, prijavila se u nekoliko škola, ali nije dobila radno mesto. Zato je 2008. godine završila dodatnu obuku za porodičnu terapeutkinju.

Sada, petnaest godina nakon promene zanimanja, ponovo se suočava sa odbacivanjem od strane nemačke države zbog svoje vere i spoljnog izgleda. Ovoga puta kao porotnica. Njena poslednja nada sada je – Ustavni sud.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku