Berlinale, 68. put

Festival otvara jedan stari znanac: američki režiser Ves Anderson je već tri puta bio u konkurenciji, a sada prikazuje animirani lutka-film u kojem su glavni protagonisti – psi. U pitanju je društvena kritika u formi bajke.

Uvek je zanimljivo videti koji režiseri iz Holivuda su poslali svoje radove u Berlin. Osim Vesa Andersona, tu su Stiven Soderberg („Bezumni“) i Gas van Sant („Ne brini, pešice neće daleko stići“).

I Nemci imaju čime da se podiče: oni su zastupljeni sa 10 koprodukcija, tu su poznati režiseri kao što su Kristijan Pecold i Filip Grening. Pecold je ekranizovao knjigu Ane Zegers „Tranzit“ a Grening prikazuje film: „Moj brat se zove Robert i idiot je“.

Draž međunarodnih filmskih festivala je u tome što se na njime prikazuju filmovi iz svih krajeva sveta. Tako su u konkurenciji za Zlatnog medveda“ zastupljene i države Latinske Amerike. A Iran je na festival poslao komediju „Svinja“ režisera Manija Hagigija.

Na čelu međunarodnog žirija koji odlučuje o dodeli Zlatnog i Srebrnog medveda ove godine je Nemac Tom Tikver. Društvo mu prave, između ostalog, belgijsko-francuska glumica Sesil Defrans, američka filmska producentkinja Adel Romanski i japanski kompozitor Ruići Sakamoto.

Berlinale važi kao „najpolitičniji“ među velikim svetskim filmskim festivalima. Šef Dieter Koslik je najavio da će na mnogim podijumima i debata o seksizmu imati važnu ulogu. Biće tematizovani i problemi izbeglica.

Nakon što je nemačka glumica Ana Brigeman pokrenula debatu o odevanju propisanom za šetnju crvenim tepihom, biće zanimljivo pratiti u kakvom izdanju će poznata imena iz sveta filma da se pojave na crvenom tepihu. Hoće li Izabel Iper i Emili Votson doći u crnom? Kako će se obući Robert Patinson i Vilem Defo?

„Forum međunarodnog filma“ je rezervisan za angažovane filmove iz čitavog sveta. Tu svoje radove predstavljaju režiseri koji su posetiocima (pre svega nemačkih) bioskopa gotovo potpuno nepoznati. Na primer, tajlandski režiser Navapol Tamrongratanarit, koji se u svom petom filmu bavi temom koja se tiče svih nas: smrću.

I u velikoj sekciji „Panorama“ ima mnogo toga da se vidi: Na primer, filmska poema „Obscuro Barroco“ grčke režiserke Evangelije Kranioti – reč je o portretu brazilske ikone subkulture Luane Muniz (1961-2917).

Istorijska revija filmova „Vajmarski bioskop – novo viđenje“ prikazuje „iskopine“ iz filmskih arhiva i zaboravljena dela iz vremena koje je u Nemačkoj bilo vrlo plodno, kao na primer film „Opijum“ Roberta Rajnerta iz 1919. godine, čija se radnja odvija u Kini.

Pored mnogih novih filmova i retrospektiva, na Berlinaleu ima i posebnih premijera, na primer: restaurirani klasici. Na festivalu se prikazuje sedam takvih posebnih prenmijera. Digitalna restauracija filmova je skupa, i ove projekcije su prava poslastica za ljubitelje filma. Jedna od njih je „Nebo nad Berlinom“ Vima Vendersa.

Manifestacija „Talenti Berlinalea“ okuplja oko 250 filmskih talenata iz 81 zemlje. U pitanju su pre svega režiseri, ali i kamermani i montažeri. Ti „talenti su u pravilu između pete i desete godine svoje karijere i već imaju iskustvo u radu“.

U sekciji „Plemena“ je težište filmova indogenih naroda. Ove godine se festival bavi ostrvskim državama u Pacifiku. Tu je svetska premijera dokumentarnog filma „Maohi nui – u srcu okeana moja zemlja“, koji se bavi posledicama francuskih nuklearnih proba do 1996. u Francuskoj Polineziji.

U „kulinarskom bioskopu“ glavna tema je odnos jela i politike. „U kulturi i politici odluke moraju da se donose rafinirano, baš kao i u kulinarstvu“, rekao je Diter Koslik-Među 10 filmova u ovoj sekciji su „Lorelo i Brunelo“ Jakopoa Kvadrija, koji se bavi problemima malih farmi u Toskani.