Čak i u ratu mora biti nekih pravila: Ženevska konvencija

Pre 70 godina je nastala Ženevska konvencija o pravilima i u ratu. Ukupno su to četiri Sporazuma i dva Aneksa i po njima se 196 država potpisnica obavezuje da pošuje pravila ljudskosti čak i u ratu. To znači da ona važi u čitavom svetu. Teoretski.

Crveni kst, polumesec, od 2005. i verski neutralan romb: osobe, vozila i zgrade sa tim znakom su tu da pomognu i nisu nikakva ratna pretnja. Opet teoretski: nema malo primera kad su pod tim znakom zaštitu nalazili i naoružani borci. Nepisano pravilo i snajperista jeste: prvo zapovednika, onda vezistu i onda sanitarca - i jedinica je u rasulu. Niko tu ne misli na one kojima je potrebna pomoć.

Svakoj zaraćenoj strani bi trebalo da bude jasno da taj znak znači pomoć sopstvenim vojnicima kakva se onda garantuje i protivniku. Njihova dužnost je da pomognu ranjenom borcu čak i ako je u uniformi neprijatelja.

Isto važi i za vozila s tim znakom, bilo na kopnu, moru ili u vazduhu. Oni su tu da pomognu, a ne da se bore. Tim znakom je bila označena i HMS Lusitanija: neosporno, Nemci su počinili zločin torpedirajući je i to je bio povod da SAD uđu u Prvi svetski rat jer je tako poginulo 128 Amerikanaca. Ali Lusitanija je prenosila i oružje i municiju što je opet apsolutno zabranjeno.

Trećom Ženevskom konvencijom je dogovoren odnos prema ratnim zarobljenicima: nema prisilnog rada, nema mučenja, ne smeju se koristiti kao taoci. Zarobljenički logori moraju biti van ratne zone. Oni imaju pravo na humani odnos, a nakon rata moraju biti oslobođeni. Opet: u sukobu Rusije i Ukrajine, Rusija ne želi da prizna da ima ratne zarobljenike. Za nju, to su "teroristi".

Ako već mora, rat je sukob vojnika u uniformi i s oružjem. Ali - sve je opasnije biti civil u oružanim sukobima. Još i pre posljednjih sukoba u Siriji ili protiv IS je na svakog poginulog vojnika dolazilo po deset civilnih žrtava. Sad ih je verovatno još više...

Članak 3. jamči humanitarna pravila u svim sukobima. U četiri sporazuma iz 1949. izričito se pominju i sukobi unutar jedne države u kojima protivnici ne moraju biti borci koje druga strana priznaje kao vojsku. Pravila Ženevske konvencije važe i u tom slučaju, to je potpisalo svih 196 država.

Posebno ratovi za samostalnost nekadašnjih kolonija su pokazali kako ima zločina i zverstava protiv civila koji se 1949. nisu mogli ni zamisliti. Prvi i Drugi zapisnik iz 1977. dodatno zabranjuje napade protiv civila i naoružanja koji neminovno vode ka brojnim civilnim žrtvama.

Mada je svima jasno kako se i s postojećim pravilima previše olako odnosi, došli su i novi sukobi gde još treba nešto učiniti: sukobi u sajber-svetu, bespilotne letelice i roboti, namerno izazivanje ekoloških katastrofa... Barem kad je reč o ovom poslednjem UN već rade na novom dodatku Ženevskim konvencijama.

Međunarodn Crveni krast je ovlašten da nadzire pridržavanje Ženevskih konvencija. Ali što ako neka država ne želi - ili nije u stanju da to čini? Crveni krast tu ne može mnogo: sve se svodi na pisanje izveštaja koji su po pravilu tajni.